Приглашаем литераторов и сочувствующих!
Вы не зашли.
О душе
1
Душа, как сон, безвидна и бледна.
В глубинах зыбких не отыщешь дна.
Ужель дано её измерить словом?
Ведь у души и слова суть одна.
Душа, как сон, бесплотна и бедна.
Лишь руку окуни – коснёшься дна.
Не так ли в каждом изреченном слове,
Что пустота, зияет суть одна?
2
Навеки слитый с явью сладкий сон – твоя душа.
Слепая тень, что в твой проникла сон, – моя душа.
Скажи: коль, ослеплённый сном, в тебе прозрею, разве
Одной душой не станет этот сон, моя душа?
Перевод на сербский Златы Коцич:
О ДУШИ
1.
Душа је, као сан, невидна и бледа.
Дубини мрешкавој ко дно да сагледа.
Зар дато је да самериш је речју?
Јер, душа, реч – суштина им је једна.
Душа је, као сан, без плоти и јадна.
Загњуриш руку и ето ти већ дна.
Не зјапи л и у свакој исказаној речи
Сама суштина, ко пустош ненадна?
2.
Заувек сливен с јавом слатки сан је – твоја душа.
А слепа сен што у сан твој прониче је – моја душа.
Реци, ако, заслепљен сном, у теби прогледам, зар
Неће постати једна душа овај сан, моја душо?
Отредактировано olkomkov (2018-08-09 01:03:27)
Неактивен
Неактивен
Перечитала (оригинал). Порадовалась (на перевод).
Неактивен
Неактивен