Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2014-06-28 02:58:07

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1270
Вебсайт

Йован Дучич. Конец

Йован Дучич. Конец

Пусть в твоём ранимом сердце, что ревнует,
Я печалью стану, вечной, словно море:
И невольно вспомнишь в час, как всё минует,
С мукою о счастьи, с радостью о горе.

Пусть любовь, что теплю, вспыхнет пред закатом
И в тебе угаснет, как в холодной сени
Умирают розы: мглистым ароматом
Их больные души вьются, будто тени.

И, когда в былое приоткроешь дверцу
И родного эха внемлешь затуханье,
Пусть напомнит имя стынущему сердцу
Шёпот поцелуя и стихов дыханье.





Јован Дучић
Крај


Хоћу у твом срцу, после тамних јада,
Да оставим једну носталгију дугу:
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне,
Да у теби умре, као у дан сиви
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,
То је болна душа која га надживи.

И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Ко шапат пољупца и уздисај риме.


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson