Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2013-08-15 14:26:59

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1270
Вебсайт

Вера Хорват. Бабакай

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Fabula Traiana"

Бабакай*



Камень камень камень
где твоя магма?
Плен и память о пламени
что вселенная разожгла

И каждое утро мгла
дочь встречи
с нею –
            вОдой!

Да разве же ты ей мил?
Иль будешь когда-то люб?
Она бурлит: – Осрамил!
Пеной ревёт: – Душегуб!

И течёт – что уста
                         чиста
а грудь тебе подло-
                         мила

На пути скособочен
какая же ты ей – сила?

Но куда же?
             Назад?
                        Горé?
От боли не вырастут крылья!
А она – знай себе – в море
Что волна – без усилья –
                                      одна...

Оndina!
Выдрина дочка!
Златопёрая осетрица!
Родила тебе сына
не больше облачка
да мимо мчится игриво

Воистину: ветра сестрица
а ты – древнее диво
судно без морехода

бессловесен как точка
коей кончается ода

но – как нож ты остёр
в венах отверстых дня...

Камень
       камень
              камень

как ты похож на меня


*Бабакай – скала, возвышающаяся над поверхностью Дуная у входа в Джердапское ущелье. О происхождении названия спорят до сих пор. Одно из возможных древнейших значений названия – «предок камня».




Бабакај

Камене камене камене
где ти је магма?
Само се сети свог сјаја
кад васељена се нагла

И ова јутарња магла
кћер је сусрета
с њом
            вОдом!

Па јеси ли јој омилио?
Јеси ли је бар смлачио?
Она кипти: – Ујармио!
Пеном реве: – Потлачио!

И тече – иста
                         чиста
а теби груд подло-
                         кана

На путу устобочен
а каква си јој брана?

Ал куд би?
             Назад?
                        Горе?
Кад би бол давао крила!
А она – зна се – у море
Прпошна ко што је и била
                                      онда...

Оndina!

Видра трачка!
Златопера јесетра!
Родила ти и сина
не већег од облачка
а мимо свега јури

Јесте: сестра је ветра
а ти си згурено сури
прамац негдашњег брода

неразговорљив ко тачка
на којој престаје ода

ма – ко ножић си оштри
сред вене отворене...

Камене
       камене
              камене

како личиш на мене

Отредактировано olkomkov (2013-08-17 21:39:24)


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson