Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Fabula Traiana"


***

Писал и снова пишу тебе
                                      Плиний
я кого звал ты укротителем вод
но их начало мглисто что иней –
посланье тайное
                          Чтенье – исход

След ноги оставленный в глине
вода глотает с гортанным смехом
В миску набравши звёздной сини
счёт веду с родовым грехом*

Руку с моста простру
                         о Плиний
а ветер воде: расклинь её!
Камень-рыба в прозрачной
                         глуби
То Хистрия! Данубий!

Не стóит кнутом
Бессилен лепет

Страх мой в том
и трепет



*Имеется в виду гадание по отшлифованному до зеркального блеска дну железной миски.





***

Писах и опет пишем ти
                                      Плиније
ја ког си назвао кротитељ вода
ал њихово начело у маглини је
посланство тајно
                          Читам и ходам

Отисак стопа ми у глини је
а оне спиру га грготним смешком
Док хватам сазвежђа у синије
схватам: рачунам с кобном грешком

Подигнем руку са моста
                         Плиније
а ветар води: расплини је!
Риба пак камена с дна
                         све бистрија
Дануб је то! Хистрија!

Не вреди кнутом
Још мање лепим

Страх мој је у том
и стрепим