Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Песня о Боге


В одном краю служил Священник Солнца, ибо люди верили, что благо и красота происходят от света. Но небо там было темно, как сажа, а море серо, как пепел.

А в королевстве, что лежало поблизости, небо сияло и море играло, но люди поклонялись змее.

Через реку, разделявшую эти два края, разговаривали два человека:

— Мы живём во тьме, а поклоняемся Солнцу, которое нас не согреет. Вы живёте в краю, залитом солнцем, где все плоды спелы и женщины прекрасны, а поклоняетесь Змее. Змеями кишат ваши поля, и воды, и стены ваших домов, и змеи те вас пожрали. Божества наши злы и свирепы. Давай же низвергнем их и найдем другого бога.

Но услыхали то остальные люди в обоих королевствах, и прибежали на берег, и убили двух бунтарей.

И не знали, что были эти два человека велики, словно два божества: ибо только они в беспокойстве своём увидели пришествие нового Бога.





Јован Дучић
Песма о Богу

У тој земљи служио је Свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости. Али је ту небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео.

Али у краљевству које је било одмах до те земље, небо је било сјајно, и море је било весело, а народ је обожавао змију.

Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:

— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.

Али чуше ово остали људи из два краљевства, и појурише на обалу, и убише ова два бунтовника.

А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.

Отредактировано olkomkov (2013-03-25 21:09:09)