Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Еврейская песня


Глаза её  – что два чада в голубом облаченьи, которые держатся за руки и поют псалом царя Давида.

Уста её – что два библейских слова, которые написал пророк, возвратившись из пустыни, где беседовал с Богом.

Слова её тихи, и когда начнёт она их молвить, это похоже на паденье звёзд над озером Кинерет.

Шаг её лёгок, и она идёт опустив глаза, думая о своём золотом поясе, о своих павлинах и о холодном лунном свете, что видела однажды на горе Синай.

Ибо она – Эсфирь, дочь вождя моего племени, из царского рода.

И пока ночью я стою на страже пред её шатром, умирая от вожделения, она спит, зажав меж пальцами два серебряных цветка жасмина.





Јован Дучић
Јеврејска песма


Њене су очи као двоје деце, обучени у плаво, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида.

Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао с Богом.

Њене речи су тихе, и кад она почне да их изговара, то изгледа као падање звезда на језеру Генезарету.

Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је једном видела на планини Синис.

Јер је Естира кћи поглавице из мога племена, из царске лозе.

И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.

Отредактировано olkomkov (2013-08-09 16:00:40)