Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Лепенское коло


Влага солнечна струится
Плачут в небе три девицы
Вот слеза на дно скатилась
да яичком обратилась

Кружит коло виром взвито
Меж камней яичко скрыто
среброковно златошито
в неживом краю обжито
меж лежачих стоя врыто
тайной силой плодовито
В нём от века слово свито
прасловесно духовито
слово радугой овито
(не прочитано – забыто!)
Зреют в нём вино и жито
блещет башня к небу взмыта
в башне чадо родовито
внемлет чуду даровито

              Найди его
              найди его
             в том яичке
             волшебство
                 Навью
                 навью
                  Явью
                  явью
              Вот яичко
                каково:
засверкал волчок средь вира –
то хрустальный стержень мира

             Злат петух
          над ним сидит
   да хохол-то свой румяный
       не клонит к Дунаю
        А курочка рябая
       наседка высидная
             ищет бисер
          квохчет в ночь
   люту мокошь гонит прочь:
  окошьмокошьчернакокошь
     кышшшшшшшшшшшш!




Вера Хорват
Лепенско коло

Текле воде текунчице
То плакале три сунчице
Једној суза најтежа је
На дно паде и би јаје

Врти коло вировито
Међ камењем јаје скрито
среброковно златошито
међ неживим живовито
међ лежећим окомито
свем што расте жиловито
У њему је слово свито
прасловесно вековито
слово дугом обавито
(нико га још није чито!)
У њему је вино жито
град са кулом узноситом
јунак-момче виловито
и момиче чило вито

           Нађи јаје
           нађи јаје
           не говори
           мађија је
               Није
               није
              Да је
              да је
         не би такво
           било јаје:
биљур чигра усред вира
оса – стржањ од свемира

        Петао златни
       на њега мотри
све док му креста румена
    у Дунаво не клоне
   Тад квочка пиргава
     по пологу полегне
           ракољи се
         бисер кљује
  мокош љуту одмамљује:
   окошмокошцрнакокош
    и-и-и-шшшшшшишшш!