Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. В начале


В начале
слово было
песней
Когда обрёл
первородство мир
из вышней книги
в виде голубине
слетели гласы
словесных лир
Медно-янтарны
вишнёво-сини
водно-лазурны
злато-кровавы
слова осыпáли
словно иней
наши гробницы
глухие глáвы

Тайное слово
как луч
по льдине
сквозь омрак сна
в зенице яви
резцом сотворило
нам
людские лица
в венки вплетая
речные травы –
и разлетелись
хищные птицы
Очнуло очи
очеловечило
уста уснувшие
разговорило
Горла и груди
души и думы
дивное слово
отворило

Всё это было
под сенью бденья –
лебедя-духа
над бездной текучей
плыли над мглою
испаренья
ириса
мирта
скрытых созвучий...

Всё это было
в день тот исконный –
небесной иконы
не застила рама
Стояли по кругу
горы-колонны –
купол держали
безмерного храма

Всё это было
в пору исхода
чудищ морских
к заводи пресной –
в дни когда песни
были словами
а слово –
песней





Вера Хорват
У почетку

У почетку
речи су биле
песме
Првородном
прстенован је свет
а потом с књиге
голубиње
ниспослат беше
словесни слет
Меднојантарне
вишњевосиње
сунчанозлатне
воденоплаве
речи су падале
као иње
на наше земунице
на глуве главе

Тајинско слово
што зрак
протиње
кроз опну сна
у зену јаве
изрезбарило
нам је
људско лице
скинуло венце
од речне траве
и растерало
грабљивице
Очнуло очи
очеловечило
у сну нам усне
разговорило
Прса и прсте
грло и грсти
све нам је слово
отворило

Све се то збило
у доба бдења –
лебдења духа
над вировима
у доба тмастих
испарења
ириса
мирти
скривених рима...

Све се то збило
у дан искони –
небеској икони
не беше рама
Застале у кругу
планине – ступови
да приме куполу
безмерног храма

Све се десило
у доба сеоба
морских моруна
у воде пресне –
онда кад песме
биле су речи
а речи –
песме