Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2019-08-01 02:25:06

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1270
Вебсайт

Йован Дучич. Великая ночь

Йован Дучич
ВЕЛИКАЯ НОЧЬ


В час, как духи ночи пронеслись в раздольи
Над рекой, на крыльях пламени и света,
Всколыхнулись воды, сумраком одеты,
И запели гласом бесконечной боли.

В час, как ветер в чаще проторил тропинки,
Тяжкий мрак полночный с веток отряхая, –
Вырвалась, как жажда, страстная, глухая,
Песня умиранья из сухой тростинки.

В час, как за полями, где чернеет клевер,
Растеклись Плеяды медленно и стыло,
Мёртвою листвою землю тьма укрыла,
С чёрным, хладным вздохом, коим веет север.

В эту ночь, нагая, чуждая покою,
Вся душа трепещет, с бытиём в разлуке,
А главы, уставшей от трудов и муки,
Смерть коснулась нежно матерней рукою.





Јован Дучић
ВЕЛИКА НОЋ


Кад геније ноћи на крилима сјајним,
Крилима од ватре, преко реке мину,
Невидљива вода усхићено сину,
И запева гласом болним и бескрајним.

Кад поноћни ветар поред горе глухе
Прође и отресе тешки мрак са грања,
Као страсна песма жудног умирања,
Чу се глас музике из трстике сухе.

Кад за пољем пуним црне детелине,
Почеше влашићи да бледе и слазе,
Мртво лишће поче да пада на стазе,
И као црн уздах да изби из тмине.

Сад, у ово дуго вече које пати,
Цела моја душа затрепери гола,
А челом уморним од труда и бола,
Смрт је прешла руком, меком, као мати.


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson