Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Встреча

В ночи, у горнего предела
Друг друга повстречали
Душа, что к небесам летела,
И ангел, гость печали.

Он пел, спускаясь легкокрыло,
Сиянье райской тверди.
Душа ему шепча открыла
Волшбу любви и смерти.

И ангел вдаль глядел с улыбкой,
Сквозь вечность, без ответа;
И плакала душа над зыбкой
Игрою тьмы и света.





Јован Дучић
Сусрет

Једне се ноћи беше срела
На једној зрачној стази,
Душа у небо што се пела,
И ангел што на свет слази.

Ангел исприча причу сјајну
Шта су небески врти,
А душа целе земље тајну:
Магију љубави и смрти.

И осмехну се ангел потом
На царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
Игре светлости и мрака.