Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2013-08-08 22:12:56

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1272
Вебсайт

Вера Хорват. Плиний у Вира

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Fabula Traiana"

Плиний у Вира


Lapis ut infans, lacte nutriendus est virginali
(Камень, как дитя, должен быть вскормлен девичьим молоком)*


Под бременем
                        времени
дышит кто как умеет
Неопрятно запрятан
боле не явится
                        в звуке
камень из вира

Над сушью пустоши –
кто крик немой
                        разумеет –
прежний плач воспоёт
погладят руки
облика блик
                        как лиру

Младенец неба
нá руки пал земле:
и-мати-и-не-мати**...
Ему для роста – воздуха
и небесного хлеба
но прежде – млека
от века надобно дать!

Земля же была ещё
                       дева
белорумяночиста
щедроты дарила вправо
                      и влево
целомудренна
                      и проста
а в груди-то жемчужнонежной
млека росла густота
под плотью
           непробужденной
набухшею и снежной

Затужила дева-земля
зазываючи млечность

И разнежилась влагой
сталактитова вечность –
потекла потаённо
                       звеня
Прыснула соком персным
Камень уснул
чтобы проснуться
                       подле меня.


*Алхимический принцип, возможно, восходящий к «Алхимической мессе» (ок. 1525) Мельхиора Цибинского и упоминаемый в трактате немецкого алхимика, поэта и музыканта Михаэля Майера (1568/1569-1622) «Символы золотого стола» (1617). «Молоко девы» –  один из важнейших алхимических символов, субстанция, играющая решающую роль в процессе трансмутации.
**Игра слов в сербском (имати «иметь», немати «не иметь»; мати «мать», немати «мачеха») оставлена без перевода ввиду созвучности старославянским формам: имати («иметь») и мати («мать» в звательном падеже).





Плиније на Виру

Lapis ut infans, lacte nutriendus est virginali
(Камен, каo дете, ваља напојити
девичанским млеком)


Под бременом
                        временом
дише како ко уме
Неспретно запретан
више се не јавља
                        звуком
камен на виру

На суво насуканом –
ко крик му неми
                        разуме –
исти плач пева
гладећи руком
обли му облик
                        ко лиру

Рођенче неба
пало на руке земље:
и-мати-и-не-мати...
За раст му ваздуха
и небескога хлеба
ал млека прво
лека искони дати!

Земља пак била је
                       девицом
белоруменоведром
што даје десном
                      и левицом
целомудреном
                      штедром
ал недро седефнонежно
не беше млеком још једро
онако
           непробуђено
набубрело и снежно

Стужи се земља-дева
зазивајући млечност

Разнежила се влага –
са сталактита течност
потече путањом
                       сред стене
Прсну млаз прсни
Камен усну
да пробуди се
                       крај мене.


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson