Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Мрак

Уходят тополи долиной,
Черны, как ночь, в поля пшеницы.
Донёсся глухо крик совиный,
И месяц в камыши клонится.

Мрак в чёрный тёрн втекает густо;
Волна скользнула из-под граба.
И вновь из тьмы, где было пусто,
Слышны и соловей, и жаба.





Јован Дучић
Мрак

Иде ред црних јабланова
Сву ноћ кроз мрачно поље жита.
Крај пута негде хукну сова,
Месец се јави иза рита.

Мрак тече густ кроз црну драчу;
Таласић клизну испод граба.
Најзад се очас негде зачу
Први славуј и прва жаба.