Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Старая запись


  Море будет говорить тебе о Бесконечности, небо – о Чистоте, а мрачные кипарисы – о Печали. – И скажешь ты морю и небу и кипарисам: «В моей любви есть и ваша бесконечность, и ваша чистота, и ваша печаль. Ибо душа моя, обожествляя вас, сама образовалась из того, что обожествляла.»
  Звёзды будут говорить тебе о Вечности, а зори – о Свете. – И ответишь ты звёздам и зорям: «Из моей любви рождаются млечные пути, и небесные хороводы, и тихие горные рассветы. Ибо ваша вечность и ваш свет суть не что иное, как свойства любви.»
  Вечерние сумерки заговорят с тобою о Смерти, а Тишина – о Забвении. – И ответишь ты сумеркам и тишине: «Существует то, что не умирает в людском сердце: это безрассудная, но неодолимая вера в нереальное и невозможное. И существует то, что стоит над судьбою человека: это Любовь, которая, как и Смерть, есть извечная слепая сила природы, а не цель человеческого счастья или несчастья.»




Јован Дучић
СТАРИ ЗАПИС

  Море ће ти говорити о Бескрајности, небо о Чистоти, а мрачни чемпреси о Тузи. - А ти ћеш рећи мору и небу и чемпресима: ''Моја љубав има у себи и вашу бескрајност, и вашу чистоту, и вашу тугу. Јер зато што вас је моја душа обожавала, она се саздала од оног што је обожавала.''
  Звезде ће ти говорити о Вечности, а зоре о Светлости. - А ти ћеш одговорити звездама и зорама: ''Из моје љубави се рађају млечни путеви и небеска кола, и мирна свитања на планини. Јер ваша вечност и ваша светлост нису друго него атрибути љубави.''
  Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о забораву. - А ти ћеш одговорити сутонима и тишинама: ''Има нешто што не умире за људско срце, а то је нерасудна али ненадмашна вера у нереално и немогућно. И има нешто што стоји изнад судбине човека, а то је Љубав која је, као и Смрт, увек слепа моћ природе, а не циљ човечје среће или несреће.''