Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2013-07-28 16:05:20

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1139
Вебсайт

Вера Хорват. Письма Плинию

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Fabula Traiana"

Письма Плинию*



***

Над Данубием
                   днесь кометы
роем златым взлетели
от вира к виру мчатся сквозь лето –
помешает ли кто их лёту?!
                           Молчу:
вещают  – о ком? – горние меты...

Неужто сами лететь хотели?
Каким узором выткут парчу
                           вселенского лона?

Знаю ты скажешь:
всему что пало
судьба не судила венца
И всё что пало –
                           шепчу –
к паденью было склонно
и должно было пасть

Но верь мне:
они ниспадают
с неверием в близость
конца

их полнят любопытство
и страсть


***

Лететь нелегко – поверь –
слезою каменной став:
теснота – искушенья зверь
и забыт на лету устав

Разорван последний ремень
но неумолимо время:
себя уже не застанешь
паденья свист не услышишь
за миг не соберёшь
бесценное благо – лишь бремя –
и даже не погладишь
нежную шёрстку ветра

Зовёшь свободным паденье
а глянешь – заданы линии;
отверденье – конец и итог
а шлем златой – рок
                               о  Плиний!

Поверь – нелегко черстветь
привыкши к ритму и строю
Носить под рёбрами магму
под непробивной корою

Застынуть навеки камнем –
мука плодящая муки

Наипаче жаждешь объятий
коль горé заложены крылья
а долу связаны руки


*Плиний – имеется в виду Плиний Младший (Gaius Plinius Caecilius Secundus (62 – 114)), родом из Северной Италии, римский историк, с которым Траян был в дружеских отношениях и вёл переписку.






Писма Плинију


***

Над Данубијем
          летње комете
златоносне и вреле
ко сме да их омете
из вира у вир док лете?!
                           Ћутим
док их – ко? – горе мете...

Да лете јесу ли хтеле?
Шта то исписују путем
                           – васионом?

Знам шта ћеш рећи:
свему што пада
и није досуђено да траје
И све што пада
                           слутим –
паду је било склоно
тe је морало пасти

Ипак веруј ми:
падају
с неверицом
да крај је

још пуне знатижеље
и страсти


***

Није лако летети
у камену сузу згрушан:
правила лета нема
а стешњеношћу си кушан

Покидан последњи ремен
а неумитно време
не да да застанеш
да фијук пада послушаш
и за час пресабереш
бесцен благо – сад бреме
или бар омилујеш
нежне зверке ваздушја

Тај пад слободним зовеш
а гле те задате линије;
тврдоћа коначност је
а златни шлем коб је
                            Плиније!

Није лако бити чврст
а текао си ту скоро
Носити магму под ребром
под непробојном кором

Стврднути се у камен
мука је што рађа муке

Најжељнији си загрљаја
кад горе заложиш крила
а доле свежу ти руке


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson