Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2016-08-03 11:24:34

Юрий Лукач
Автор сайта
Откуда: Екатеринбург
Зарегистрирован: 2009-03-30
Сообщений: 4029

Филипп Депорт. У родника

Здесь нежные слова лепечет и струится
Холодная вода с отливом серебра,
И бархатен покров зеленого ковра,
И дарит сень ольхи приют от зноя птице.

Листву ольхи Зефир ласкает над криницей,
Покорную ему – ей нравится игра;
Здесь все вокруг палит полдневная жара,
И комьями земля, потрескавшись, бугрится.

О странник, если ты от зноя изнемог
И жаждою томим, а путь еще далек –
Не медля, насладись гостеприимным кровом.

На мягкую траву присядь и отдохни
Под легким ветерком в целительной тени,
А жажду унесет потоком родниковым.

D'une fontaine

Cette fontaine est froide, et son eau doux-coulante,
À la couleur d’argent, semble parler d’Amour ;
Un herbage mollet reverdit tout autour,
Et les aunes font ombre à la chaleur brûlante.

Le feuillage obéit à Zéphyr qui l’évente,
Soupirant, amoureux, en ce plaisant séjour ;
Le soleil clair de flamme est au milieu du jour,
Et la terre se fend de l’ardeur violente.

Passant, par le travail du long chemin lassé,
Brûlé de la chaleur et de la soif pressé,
Arrête en cette place où ton bonheur te mène ;

L’agréable repos ton corps délassera,
L’ombrage et le vent frais ton ardeur chassera,
Et ta soif se perdra dans l’eau de la fontaine.

Отредактировано Юрий Лукач (2016-08-04 10:06:27)


Юрий Лукач
To err is human, to forgive, divine.

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson