Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Фракийский след"

Леда

Бледна и лепа
хрустальней льда
янтарней мёда
молвить умела
слово премило:
с уст её капали речи
что нектар сладки

Но людям такие не любы:
до умных красавиц
лишь боги падки –
постояльцы у подсознанья
изменчивого до измены!
Обломок  Олимпа –
престол и простор
хлипкого царства.

Что же Зевсу осталось
                   опричь притворства
тайновещанной ласки...
Ни  обольстить беседой
ни явиться без маски
И принял облик облака:
в нём плоть лежит легка
да излуками мягка
Ай любимая в тенёчке
ждёт меня издалека

А Леда не лыком шита
ей сердце пронзили не стрелы –
бредит мыслию низкой 

Знает что цель уж близко:
               форму обрящет тело
меди литой превыше...

Делай достойно дело:
Гомер тебя опишет!







Леда

Лепа и бледа
биљурнија од леда
јантарнија од меда
веле да баш
љупко говораше:
са усана јој капао слог
као најслађе пиће

Али од умних лепојки
зазире и род људски
а неће митско биће –
подстанар подсвести
варљиве до издајства!
Олупина Олимпа
престо је и простор
нејаког му царства.

Шта дакле остаде Зевсу
                   до прерушавање
удварање закукуљично...
Не би да конверзира
ни да се појави лично
Стог узе облик облака
у који лако леже
свака облина мека
Ај ту ме драга
у присенку вазда чека

А Леда са своје стране
приста – не скољена стрелом
него замишљу подлом 

Знала је: добиће модлу
               да одлива јој тело
кад медно не буде више...

Шта све мораш да чиниш
да те Хомер опише!