Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Возвращение


Возвратится снова в пору листопада,
В час, когда заплачут ветры над волнами;
Словно на поминках бледная лампада,
В чёрном одеяньи явится пред нами.

Медленную поступь заглушит уныло
Шум осенних ливней. Не узнать, откуда
Пала тень, что мрамор лика омрачила,
Тайну ли скрывает иль вещает чудо.

И душой осенней к нам войдёт с тоскою,
Наполняя дрожью скорбного покоя
Нас, и сад холодный, и немые дали.

А коснётся старых клавиш лёгким взмахом –
Будут звуки чёрны, рассыпаясь прахом
Непроглядной ночи по застывшей зале.





Јован Дучић
Повратак

Вратиће се опет када лишће пане,
Кад заплачу хладни ветри обалама,
Као успомена на помрле дане,
Бледа и у црном, јавиће се нама.

Њен ће мирни корак да жалосно прати
Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи
Мраморно јој чело, нико неће знати
Откуда је пала и шта она значи.

Ко душа јесени, кад нам приђе тада,
Испуниће стрепњом неког мирног јада
Нас, и хладне врте, и природу бону.

А кад стари клавир дирне руком лаком,
Биће звуци црни: чиниће се сваком
Као да прах ноћи пада по салону.

Отредактировано olkomkov (2013-02-24 16:12:31)