Форум литературного общества Fabulae

Снови

Неки снови копне попут снега 
У безлич-ноћи склопљених веђа: 
Бесплодну јаву до јутра сплету –  
Бесплотни траг схимника у свету. 

Други снови слове славом снега, 
У случај-ноћи склопљених веђа: 
Заспу нас маном и мру у лету 
Миротворачком смрћу у свету. 

Трећи су снови на тебе налик: 
Благослов не дају без љубави, 
Блистају болом бељим од снега, 
У очај-ноћи склопљених веђа.


***

Ви сте те преље, о мојре,
с вретеном доњега смера?
Пређа је пролазна мера.
Преслица бруји ко море.

Вашем су бунилу, мојре,
пустоши светске тек мера?
Време је распра, химера,
брод насред безмерја мора.

Ви ли то бродите, мојре,
по бриду привидног мира?
Мирује бремена мера
сред неистраженог мора.

Је ли вам знано, о мојре,
да време горко је миро?!
А бездне најгорња мера
смртном мрмори ко море.


Сицилијана за Јулијану

Откад нас је, реци, још мамила
Свила Кине и злато с кобалта,
Ноћ на Темзи и зора са Нила,
Бучни Сплит и каменита Малта?
Као јецај старих кампанила,
Нереални копни наш Риалто
Сав повијен ко сен Ефиалта –
Пећ заласка сумрак расталила.

Ми смо само снови, Јулијана,
Који бледе у привиду јула
Древни као даљине Ханана,
Дуги као јулијска олуја.
Омраком у згаслим наргилама,
Лепршајем бестелесног тила
Трепти песма што нам се приснила,
Талас шапће alla ѕiciliana ...


Оригиналы в разделе "Лирика". Всем поздрав от Веры!