Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2014-04-06 17:32:52

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1139
Вебсайт

Йован Дучич. Свет

Йован Дучич
Свет


Человек в обсерватории ждал, пока в зодиаке блеснёт одна звезда, которую поймает он в свои зеркала и которая станет его открытием. Она понесёт его имя по просторам неба, как носил бы его ребёнок по городским улицам.

Каждый год одной и той же ночью ждал он, когда прольётся свет этого неведомого полночного солнца, которое он предчувствовал, в которое только он один верил и которому предстояло проделать тот же путь, что доселе проделала лишь его беспокойная душа.

Миновали годы и звёзды, а дух его был по-прежнему ослеплён светом той звезды, которая не хотела явиться из своей тайны. Глаза его были ослеплены той синей планетой, что купалась где-то в море собственного сияния, беспечно, как плещется в волнах младая жена, которую никто не видит и никто не стережёт. Но он ждал, пока та звезда взойдёт к назначенной ей точке вселенной, словно по ступеням своего престола.

Так прошла вся жизнь человека, влюблённого в звезду.

Но умер он счастливым, потому что целую жизнь прожил в свете звезды, которая была прекраснее и величественнее всех прочих звёзд: ибо она светила, хотя даже не существовала.

И столько было от неё света, что человек тот никогда в жизни не знал ни сумрачного леса, ни тёмной тропы.





Јован Дучић
Светлост


Tај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда коју ће он ухватити у своја огледала, и која ће бити његово откривење. Она ће понети његово име кроз просторе неба као што би га његово дете носило кроз улице града.

Сваке године у исте ноћи чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у које је само он веровао, и које ће проћи путем којим је досад прошла само његова узнемирена душа.

Године и звезде су пролазиле, а његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изиђе из своје тајне. Његове очи биле су засењене том модром планетом која се негде купала у мору свог сопственог сијања, безбрижно, као млада жена у таласима које нико не види и нико не вреба. Али је он чекао да се та звезда попне на једну одређену тачку у свемиру, као на степенице свог престола.

Тако је прошао цео живот тог човека заљубљеног у звезду.

Али он је умро срећан јер је цео живот живео у светлости звезде која је била лепша и већа него све друге звезде: зато што је светлила а није ни постојала.

Њена светлост је била толика да тај човек никад у животу није знао ни за мрачну шуму ни за тамну стазу.

Отредактировано olkomkov (2014-04-06 20:42:35)


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

#2 2014-04-07 09:59:09

Батшеба
Автор сайта
Зарегистрирован: 2009-01-23
Сообщений: 4329

Re: Йован Дучич. Свет

Ага, "не потому, что от Неё светло, / а потому, что с Ней не надо света". smile1 Интересно, в каком году Дучич написал эту вещь?


Di doman non c'è certezza.

Неактивен

 

#3 2014-04-07 18:30:28

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1139
Вебсайт

Re: Йован Дучич. Свет

Угу, оно самое. yes
Если верить Дучичу, вторая часть "Голубых легенд", в которую входит эта песма, писалась в 1915 году в Афинах.
Стихотворение Анненского, кажется, было опубликовано после его смерти, в "Кипарисовом ларце", в 1910-м? Близкая перекличка...


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson