Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Зимовье"

Яблоня из Елабуги

1.
Яблоня
из Елабуги
поздний сбор
Долу сборщик
далёк собор

По-над взором
где окоёма
рвётся кайма

В кроне
гнездятся ласточки
вкруг ствола –
сорняков листочки
Корень – тьма

Жрица коей не сослужили
     не заслужили –
                 разворожили
                          рас-ставили –
закляла древо да вырастет в силе
плача о том как низка
сама

2.
Через плечо брось гребень:
коль судьба улыбнётся
взрастут в оврагах цветы
и куст колючий сплетётся
средь пустоты
                          где пал

Через плечо выплесни чашу:
лава вир в лабиринте свила
что твой след учуял сквозь чащу –
да свернётся в чернила

                          Хаос-оскал
бытием очерти
глядь – и явилась чернильница:
в сказке своей – гостинице –
гонителей приюти
                          да очеловечь
Напои их и накорми
в диванхане щедро прими
От угольев им
– на темени –
запали махорку
                           что печь
Расскажи немного
                           о времени
ничего об огниве
                           и кремне
о связи плеча
                           и бремени
гласа и ременья –
границы песни прейти
                           сказке
заказано

Через плечо брось и камень
который в тебя бросали:
– се воздвигся горою
и точит слезу из дали –

да не отдашь
как Марсий
горло за флейту
ребро за лиру

предстань же свету
как явь угаснет:
листок чистотела
             миру
как ласточка – ласково –
вверь

Сестра пеластова
скифова дщерь
в ночь
            забрось
сапожок без пары
Пусть летя
            замлеет
углем от жара
крыльями бабочки
            что стынет горя
в одиночке
            из янтаря





Јабука из Јелабуге

1.
Јабука
из Јелабуге
позне сорте
Изнад берача
изван порте

Понад видика
изван слике
преко рама

У крошњи
– гнездо ластиње
уз стабло пење се
ниско растиње
Корен – тама

Жрица коју не саслужише
     не заслужише
                растужише
                          рас-ставише
заклела је да расте више
оплакујући јој недохват
сама

2.
Баци за собом чешаљ:
ако те послужи срећа
јаруге постаће леје
и честар ће се сплести
посред пустоши где је
                          пао

Пролиј за собом чашу:
вир лаве у лавиринту
што ти је траг пронашао
усириће се у тинту

                          Хаос
оивичи бићем
и ето мастионице:
у причи-гостионици
гониоци биће
                          уљуђени
Напој их и нахрани
у диванхани
На угљевљу им
– на темену –
запали махорку
                           узбуђено
Реци тек коју
                           о времену
ништа о оцилу
                           и кремену
о спрези плећа
                           и бремена
гласа и гајтан-ремена –
прича преко границе
                           песме
не сме

Баци за собом камен
којим се бацише на тебе:
– израстао до хума
и даље у оку гребе –

да не вратиш се
сем као Марсиј:
грло за флауту
ребро за струну

сем кад се свету
вид угаси:
са росопасом
             у кљуну
као ласта
свечери

Сестро пеласта
скитска кћери
чизмицу
            завитлај
којој нема пара
У лету нек
            запламиња
ко грумен жара
ко крило лептира
            сапетог
у самици од
            ћилибара