Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Из книги "Дунайские таблицы"
Цикл "Девич"

Синайский камень в Девиче

Мой еси – глас речет –
                        избранник
Мой еси – плач течет
                        по грани

Синие стены – горé
синие стены – море
под облаками зримо

Сей же час
воссияет
солнца купина
неопалима

Что отдашь за призор
коли гору багряной ризой
до небес волна
            овила неодолимо?

За ризому веры под камнем
что злаки растит сквозь шлаки
неотмирным ликом светлима?

За смуту чуянья в чуде
за песнь виденья –
                        не чути –
Нового Иерусалима?

За тьму разъяту до сути
             что можешь дать?

Синезлатоалым покровом
             окутала Мать
вершины

Поклон Отцу со словом:

– Аз Сына!





Синајски камен у Девичу

Мој си – рече глас –
                        избраник
Мој си – јека склизну
                        низ гранит

Сиње стење горе
сиње стење море
доле под облацима

Сију минуту
засијаће
купина сунца
неопалима

Шта ћеш дати за призор
док гору багреном ризом
овија до врхунца
            светла плима?

За ризом наде под стеном
што штура као згура
неземни облик има?

За смутњу чула у чуду
за песму виђену –
                        не чуту –
Новог Јерусалима?

За таму расплинуту
             шта ћеш дати?

Руменозлатноплавим
             трепери Мати
с висина

Преклон Оцу што јави:

– Аз Сина!