Форум литературного общества Fabulae

Вера Хорват. Шлифовальня Вира


Мне или
мною
мнятся каменья?
Все мы опилки
пылки
Кто-то
точит нам рёбра
кто-то – жабры

Тягостно петь
на дне
На ладони

Перебирай
Шлифуй
Разве
боками
мы не встречаем
самих себя –
други-каменья?
Тоньше кокон
тоньше!
О видишь ли что
сквозь меня?

   Такова-то доля каменна –
в глубине твоей граниму быть:
  Размахнётся ль – в тесноте
   Осолится ль – в пресноте
      Разрешится ли – овит
     Запоёт ли (горловит?!)
     И восхищенный рекою
     да встретится с рукою
             что гладит
                гранит
                градит
            град крепок
           во граде стан
на коем камень – капля света
     Знаменник Узнан Зван






Вера Хорват
Глачање у виру


Мене или
мноме
ово камење?
Сви смо опиљци
пиљци
Неко је
опипао ребра
неко шкрге

Мука је певати
на дну
На длану

Пребирај
Глачај
Зар да боле
бокови
места где
сусрећемо друге
а себе саме?
Тањи опну
тањи!
О видиш ли шта
кроза ме?

  А ово је задатост камена
у кориту твоме за глачање:
  Да рашири руке – у тесном
    Да осоли се – у пресном
      Да развеже се – овит
     Да запева (гласовит?!)
        И да узлети суком
    Да сусретне се с руком
            што глача
                глади
                гради
           град стамен
           у њему стан
у коме камен је кап светла
    Зналац Узваник Знан