Форум литературного общества Fabulae

Йован Дучич. Из "Ядранских сонетов". Лето


Из Жупы Дубровницкой

Венчану лозою и цветками маков,
В тот далёкий жаркий день её я встретил.
Пела перепёлка средь горячих злаков,
Мглистый зной над морем был прозрачно-светел.

И дышало лето над водой и сушей
Запахом пожара. Стёжки-вереницы
Заросли осокой. Что хохол петуший,
Рдела самосейка в шумной косовице.

Ты со мною рядом шла, моя подруга,
Страстная, как лето, вдоль воды и луга,
И сияли волны, залитые жаром.

Ах! Погасла юность, как заря над яром!
Но не меркнет образ, вечно одинаков:
Огненные косы и венок из маков.





Јован Дучић
Лето

Из дубровачке Жупе

Окићену лозом и цвећем од мака,
Срео сам је једном, једног врелог днева.
На пучини магла провидна и лака,
У врућоме житу препелица пева.

Из воде и копна одисаше лето
Мирисом и ватром. Тесне стазе беху
Пуне косоваца. Весело је цветô
Турчинак у њеном говору и смеху.

Она је крај мене тада корачала,
Страсна као лето, поред мирних вала,
Поливених топлим бојама и сјајем.

Вај! И младост прође, ко сунце над гајем!
Само још у мени ти си и сад така:
У коси ти исти цветови од мака.

Отредактировано olkomkov (2012-09-25 18:48:14)