Форум литературного общества Fabulae

Приглашаем литераторов и сочувствующих!

Вы не зашли.

#1 2012-08-29 20:29:58

olkomkov
Автор сайта
Откуда: Москва
Зарегистрирован: 2011-09-14
Сообщений: 1270
Вебсайт

Йован Дучич. Из "Ядранских сонетов". Слушание

Йован Дучич. Из "Ядранских сонетов". Слушание

Из Дубровника


Опустился вечер над морской равниной,
Млечный Путь далече высветлился снова -
В этот час, как птица из гнезда родного,
Устланного мхами и пахучей тиной,

Ввысь душа взмывает. Древнею стремниной,
Словно море, полной тягостного зова,
Бьются в ней желанья страстно и сурово...
И шумят над нею звёзды ночью длинной.

Вот, подобно чайке в шёлковом наряде,
Опустилась тихо и на чёрной глади,
Как дитя, уснула, выплакавши горе.

А когда поутру осребрятся дали,
Гласом безутешной и больной печали
В ней шуметь немолчно будет песня моря.






Jован Дучић
Слушање


Из Дубровника

Када падне вече поврх воде плаве,
И засветле Млечни Пути из далека,
Тада као птица из свог гнезда мека,
Све од маховине и од морске траве,

Прхне моја душа. И жеље што даве,
И бију, и море, још од памтивека,
Њу измаме тако у тузи без лека...
Док поноћне звезде шуме изнад главе.

Ко свилени црни ноћни галеб, тако
Моја душа пада на талас, полако,
И заспи у својим сузама, ко дете.

А кад је пробуди сребрнаста зора,
У њој вас дан шуми ноћна песма мора,
Пуна једне болне неутешне сете.

Отредактировано olkomkov (2012-08-31 15:57:43)


Олег Комков
ΓΝΩΘΙ ΣΑΥΤΟΝ

Неактивен

 

Board footer

Powered by PunBB
© Copyright 2002–2005 Rickard Andersson